https://www.youtube.com/watch?v=Nt7bL8OIN7M

Йованка,всё это правильно, но Губерниеву то что не сидится?Он же выбежал, не усидел.. 

Друзья, предупреждаю вас, если будет так:

1.

Российский комментатор Дмитрий Губерниев поделился мнением о ситуации с пандемией коронавируса. Губерниев возмутился легкомысленным отношением россиян к рекомендации соблюдать самоизоляцию.

«Вышел на пробежку и зарядку и обалдел! Огромные компании гуляют вместе, пикники и праздник! Ребята, если мы так ещё погуляем, то скоро нам точно [конец]! Россия, сиди уже дома!», — написал Губерниев в своём телеграм-канале. Об этом сообщает "Рамблер"...

https://sport.rambler.ru/biathlon/43923336-guberniev-vyhozhu-na-probezhku-pikniki-i-prazdnik-rossiya-sidi-uzhe-doma/?utm_source=head&utm_campaign=self_promo&utm_medium=news&utm_content=news&h_sp=1&updated

2.

Жителей Казани уличили в нарушении призыва Путина о самоизоляции  Об этом сообщает "Рамблер"

Жители Казани проигнорировали просьбы властей о самоизоляции и вышли на улицы города. Об этом сообщает «Лента.ру».

Казанцы гуляют целыми семьями в парке Горького и в Горкинско-Ометьевском лесу, на улице Баумана. Открыты магазины сладостей, одежды и сувениров, парикмахерские и салоны красоты.

При этом крупные торговые центры Казани закрылись, в них работают только продуктовые гипермаркеты и аптеки. Об этом сообщает "Рамблер...

https://news.rambler.ru/community/43920988-zhiteley-kazani-ulichili-v-narushenii-prizyva-putina-o-samoizolyatsii/?utm_source=head&utm_campaign=self_promo&utm_medium=news&utm_content=news&h_sp=1

Тогда, позднее будет так:

https://www.youtube.com/channel/UCTXnw_D6nMlwttP3KGg9kiA/videos

https://www.youtube.com/user/DEN777NYC/videos

https://www.youtube.com/channel/UCygu8fKzYWewMP8nMgYkkFg/videos

https://www.youtube.com/channel/UCBqSKLhg4IIG5RMmXZjdBTQ

Еще хочу сказать вам: ваши, русские специалисты, утвердили что время инкубации и развития симптомов у КОВИД-19 может быть даже 6 недель.

Всё , сегодня без проблем. И процент небольшой за перевод с карты , как и всегда с 1000  это 10 рублей.

Йованка,хорошее предложение. Вчера хотела перевести , сколько смогу, сделаю это сейчас.

Вера, и все остальные, здравствуйте!

Кроме моего обращения к вам, я сегодня повесила и рассказы о бдении на Святою горе, который совершался всю ночь и рассказ о чудесной иконе, сотворящей чудеса Богоматери. Я об этом не знала вчера, просто меня взяло под своё такое чувствие что надо написать то что я написала. Под текстом на сербском, я дала вам перевод са гугл транслайте,. Посмотрите даты когда празднуется икона и когда длилось бдение! Я об этом только теперь узнала в новостях в интернете. 

https://mitropolija.com/2020/03/27/cela-sveta-gora-na-svenocnom-bdenju-u-spomen-svetom-haralampiju-zastitniku-od-zaraznih-bolesti/

https://mitropolija.com/2020/03/27/cudotvorna-ikona-majke-bozije-teodorovska/

Чудотворна икона Мајке Божије Теодоровска

мар 27, 2020 у 14:14 | Актуелности, Богословље

Чудотворна икона Богородице Теoдоровске, пројавила се 1239. године, но она се свечано празнује од 27. марта 1613. године, када је за цара изабран Михаило Теодорович из породице Романов, умиритељ узнемирене Русије.

Икона се налази у Костромском Успенском сабору према десној певници. Украшена је златном ризом и драгим камењем, а дарована је од цара Михаила Теодоровича и мајке његове, благочестиве царице Марте Ивановне.

Још почетком 12. века налазила се у капели близу града Кидекша.

Кнез Псковски, Георгије Всенолодович, при оснивању града Кидекша, хтео је пренети чудотворну икону, али послани по њу, никако је нису могли померити са места. Кнез закључи да Богородица не жели да напусти светињу, па је 1164. године на месту капеле основао свети манастир, који је назван Городцк, по имену града Городца у Нижњегородској области, а чудотворну икону Теодоровску, по древној цркви Теодора Стратилата у којој је првобитно била постављена.

У време напада Батија, када су Татари опустошили руску земљу, и сва села и градове претворили у прах и пепео, није био поштеђен ни Городцк, Волжски. Сви се житељи беху разбежали. А у саборном храму иза Светог Престола остављена беше  икона Богородице, којој је на полеђини била изображена Света Петка, Параскева. Никоме није пало на памет да се позабави њеним спасавањем, јер су мислили да је изгорела у пламену.

Године 1239. кнез Василије Георгијевич Квошња био је у лову у густој шуми, недалеко од града. Пратећи плен, кнез угледа пред собом на бору, икону Богородице. Пружио је руку да би је скинуо са дрвета, но икона се подигла у ваздух. Кнез, и сви који су били са њим, приклонише колена са страхопоштовањем пред иконом Богородице. Икона се поново спустила на дрво на дохват кнежеве руке. Он је још једном покушао да је узме, но она се поново подиже у ваздух. Задивљен чудом Пресвете, кнез отрча у град и сабра свештенство, монаштво и народ и сви са крстовима и иконама дођоше до указаног места. Савршивши са коленопреклоњењем молебно пјеније, свештеници прихватише икону Богородице и унесоше је у град, а житељи јој изађоше у сусрет. Са сузама целиваше чудотворну икону, при њеном уношењу у Саборни Костромском храм. Са свих страна света пристизало је мноштво народа. Неки благочестиви грађани јавили су кнезу да су видели како икону носи по граду човек у богатој војничкој одежди, каква је и на икони Светог великомученика Теодора Стратилата, због чега је и добила назив – Теодоровска.

Међу трговцима који су живели у Костроми, били су неки из Городца, који беше опустошен од Татара. који зажелеше да се поклоне чудотворној икони; тог часа сазнадоше, да је то иста она икона, која им је толико година чувала град.

Као датум прослављења узет је 27. март по новом односно, 14. март по старом календару.

Чуда

На месту обретења иконе, на обали реке Запрудне, кнез је основао Запрудни манастир, у част нерукотворног образа, где се од тада једном годишње врши литија, и то 16. августа као успомена на јављање чудотворне иконе. Сама икона је била остављена у Саборном храму. После неколико година изгорео је и Костромском сабор и сви су мислили да је икона изгорела у пламену. После три дана разгрнули су пепео и нашли икону неповређену у огњу. Ускоро је на месту сагорелог храма подигнут нови велелепни храм посвећен великомученику Теодору Стратилату а чудотворна икона је била постављена у олтар иза престола.

После неког времена у Русију су поново упали Татари, пустошећи многе градове, угрожавајући територију Костроме. Кнез Георгије Васиљевич са сузама се молио пред чудотворном иконом Богородице, да узме град под своју заштиту. И народ и војска су усрдно њој притицали. Надајући се у њену помоћ, кнез је узео икону Богородице и носио је у рату увек испред војске. Царица Небеска је услишила мољења оних који су јој са вером притицали. Татари су извадили мачеве и успели лукове, но кад су видели икону, која је сијала јаче од сунчаних зрака као огањ, обузео их је страх и ужас па су се дали у бекство. Богородица је чудесно спасила Кострому. На том месту где се за време битке налазила чудотворна икона постављен је крст, а језеро и села основана по његовим обалама, почела су се називати светим.

После неког времена поново је изгорела Саборна црква и пламен се био свуда раширио таквом жестином да нико није могао ући да изнесе икону. Неки житељи су видели да икона стоји у ваздуху над самим пламеном. Сви су пали на земљу и са горким сузама се молили да их не остави без свога покрова и заступништва. Икона се спустила на земљу и стала на сред трга. Житељи нису прекидали молитву дан и ноћ. По вољи кнеза била је подигнута невелика црква за привремени боравак чудотворне иконе. Приликом изградње нове камене цркве у част Успенија Пресвете Богородице, са капелом посвећеном Теодору Стратилату, у њу је по завршетку градње пренесена икона Пресвете Богородице. Много година је прошло и сви су притицали ка Њој с молитвама, добијајући чудесна исцељења. Но, настала су тешка времена услед напада Пољака и Литванаца. Велика старица, Марта Ивановна Романова, удаљила се са сином својим Михаилом из Москве у Костроми и тамо проводила време у благочестивом монашком животу. Међутим, у Москву ослобођену од непријатеља сабрала се сва војска, све руске земље, и избор за цара је једнодушно пао на младог Михаила. Обавештење о том избору послано је по посланству у Кострому са граматом у којој властодршци признају Михаила за цара, умољавајући га овим речима: ,, Руска држава је без заштите, круна је осиротела, отечество рида јер нема оца. Дођи к нама следујућа надо све земље руске, царе целога народа од срца изабрани “.

Посланици из мноштво народа, предвођени Костромским свештенством и монаштвом, са часним крстом и чудотворном иконом Теодоровске Богородице дошли су у Ипатијевски манастир, где је боравила монахиња Марта. Михаило, у пратњи своје мајке изашао им је у сусрет до светих врата. Пришао је крсту и чудотворној икони и примио благослов Теодорита, али није пристајао да седне на царски престо. Мајка се бојала за сина, па га није хтела изаслати на престо. Дуго их је умољавао архиепископ са свим сабором, но мајка и син су остали непоколебљиви. Мајка је плакала и говорила: ,, Многи који су пре били цареви били су изругани, многи су у туђе земље протерани… Молим вас, не лишите ме јединог чеда. “

Тада је архиепископ узео у руку Теодоровску икону Богородице, а Тројицко – сергијевски келијар Аврамије, икону светих московских чудотвораца Петра и Алексија и принели свете иконе Марти и њеном сину Михаилу Теодоровичу, рекавши им: ,, Ваљда нећете одбити, последњи пут вас молимо, да се смилујете на нас. Ради чудотворне иконе Царице и Богородице свих и ради великих светитеља немојте се противити и учините наложено вам од Бога. Немојте гневити Владику свих и Бога “.

Видевши лик Богоматере, монахиња Марта је била дубоко ганута. Пришла је икони и дуго се молила, потом је привела и сина икони, благословила га и рекла : ,, Теби Владичице предајем сина мога ! Да буде Твоја света воља над њим ” !

Изабрани цар је одмах био изведен на престо. То се догодило 14. марта 1614. године и због тога је у исти дан установљено празновање Теодоровске иконе Богоматере. Године 1636. цар Михаило Теодорович, посаветовао се са својим духовним оцем, патријархом Филаретом, решавши да обнови чудотворну икону и да је поново украси златом и драгим камењем и постави је на пређашње место наспрам десне певнице.

Постоји неколико копија ове чудотворне иконе: у цркви Рождества Пресвете Богородице, у Кремаљском дворцу, у насељу Ворожбе у харковској епархији, у месном храму где се налази древна и велика икона Теодоровске Богородице украшена сребрно- позлаћеном ризом, у Краснослободском, Пензејској епархији, Успенском женском манастиру где се налази Теодоровска чудотворна икона у позлаћеном ризи, у Покровској цркви села Дмитровец, у Јухновском срезу, Смоленске епархије.

У време колере 1848. године, сви житељи су притицали икони са усрдним мољењем. И док су у суседним селима многи умирали, у Дмитровцу колере није било.

Пред овом образом молимо се за утврђење породице и за покровитељство над децом.

Изображење

Икона је дуга 40 а широка 30 цм, насликана је на кипарисовој дасци, обложена позлаћеном ризом, драгим камењем, венцем и звездама.

На глави Јој се находи царска круна, символ Њеног достојанства и моћи коју има у Царству Сина Свога.

Ова круна такође симболизује и царску моћ која се даје породици Романов, будући да се сама икона пројавила као неодступна заштитница рода њиховог.Чудотворная икона Божией Матери Теодоровской

27 марта 2020 года в 14:14 | Новости, Богословие

Чудотворная икона Божией Матери Теодоровской

Чудотворная икона Богоматери Феодоровской была раскрыта в 1239 году, но торжественно отмечалась с 27 марта 1613 года, когда императором был избран Михаил Теодорович из семьи Романовых, транквилизатор неспокойной России.

Икона находится в Костромском Успенском соборе в сторону правого певца. Он украшен золотыми стразами и драгоценными камнями и был подарен императором Михаилом Теодоровичем и его матерью, благочестивой императрицей Мартой Ивановной.

В начале 12 века он находился в часовне недалеко от города Кидекш.

Князь Псковский, Георгий Всенолодович, при основании города Кидекш, хотел передать чудотворную икону, но, отправив за ней, не смог переместить ее с места. Князь решил, что Богородица не хочет покидать святилище, и в 1164 году на месте часовни он основал святой монастырь Городк, названный в честь города Городца в Нижегородской области, и чудотворную икону Феодоровскую, после древней церкви Феодора Стратилата, где она первоначально находилась. настроить.

Во время нападения Бати, когда татары разорили русские земли и превратили все деревни и города в прах и пепел, Городка Волжского тоже не пощадили. Все жители убегали. А в соборе храма за Святым Престолом была оставлена икона Богородицы, чья спина была просвещенной Святой Пятницы, Параскева. Никому не приходило в голову заняться ее спасением, потому что они думали, что она сгорела в огне.

В 1239 году князь Василий Георгиевич Квосня охотился в густом лесу недалеко от города. Следуя за добычей, князь увидел перед собой на сосне икону Богородицы. Он протянул руку, чтобы снять его с дерева, но икона поднялась в воздух. Принц и все, кто был с ним, склонили колени в благоговении перед иконой Богородицы. Икона снова опустилась на дерево в пределах досягаемости руки принца. Он попытался взять ее еще раз, но она снова поднялась в воздух. Изумленный чудом Пресвятого, князь прибежал в город и собрал священство, монашество и людей, и все с крещениями и иконами пришли в указанное место. Радостно стоя на коленях, священники приняли икону Богородицы и привели ее в город, и жители вышли ей навстречу. Со слезами поцеловали чудотворную икону, когда ее привели в костромский собор. Многие народы приезжали со всего мира. Некоторые доброжелательные граждане рассказали князю, что они видели икону, которую носил по городу человек в богатом военном наряде, так же, как на иконе святого мученика Феодора Стратилата, поэтому ему и дали имя - Теодоровская.

Среди купцов, которые жили в Костроме, были некоторые из Городца, которые были опустошены татарами. кто хочет поклоняться чудотворной иконе; в тот момент они узнали, что это была та же самая икона, которая охраняла город на протяжении многих лет.

Дата празднования была взята 27 марта по новому или 14 марта по старому календарю.

чудеса

 На месте, где была найдена икона, на берегу реки Запрудной, князь основал Запрудный монастырь в честь незаживающей щеки, где 16 августа производится литий раз в год, в память о появлении чудотворной иконы. Сама икона была оставлена в соборе. Через несколько лет костромский собор был сожжен, и все думали, что икона сгорела в огне. Через три дня они раскрыли пепел и обнаружили икону нетронутой в огне. Вскоре на месте сгоревшего храма, посвященного великомученику Феодору Стратилату, был возведен новый великолепный храм, и чудотворная икона была установлена в алтаре за троном.

Через некоторое время татары снова вторглись в Россию, опустошая многие города, подвергая опасности территорию Костромы. Князь Георгий Васильевич молился в слезах перед чудотворной иконой Богородицы, чтобы взять город под ее защиту. И народ, и армия горячо приближались к ней. Надеясь на ее помощь, принц взял икону Богородицы и носил ее всегда перед армией на войне. Императрица Небес услышала молитвы тех, кто подошел к ней с верой. Татары достали свои мечи и управляли луками, но когда они увидели икону, которая сияла так же сильно, как солнечные лучи, как огонь, они были поражены страхом и ужасом, и они убежали. Дева Мария чудесным образом спасла Кострому. В тот момент, когда во время битвы была обнаружена чудотворная икона, был воздвигнут крест, а озеро и деревни, расположенные вдоль его берегов, стали называться священными.

Через некоторое время Соборная церковь снова сгорела, и пламя распространилось повсюду с таким рвением, что никто не мог войти, чтобы принести икону. Некоторые жители видели икону, стоящую в воздухе над пламенем. Все они упали на землю и с горькими слезами молились, чтобы он не оставил их без прикрытия и представления. Икона упала на землю и встала посередине площади. Жители не прерывали молитву ни днем, ни ночью. По воле князя была построена небольшая церковь для временного проживания чудотворной иконы. Во время строительства новой каменной церкви в честь Успения Пресвятой Девы Марии с часовней, посвященной Феодору Стратилату, икона Пресвятой Девы Марии была передана ей по завершении строительства. Прошло много лет

Йованка,  мы  Вас  тоже  очень  любим  и  уважаем!!!                                            Ваше  обращение  к  форумчанам   о  финансовой  помощи  Приморскому  САФАРИ-ПАРКУ  поддерживаю!!!                                                                                     Птицы  и  звери  хотят  кушать!!!                                                                                   Конечно  поможем!!!

Цела Света Гора на свеноћном бдењу у спомен Светом Харалампију, заштитнику од заразних болести

мар 27, 2020 у 09:36 | Актуелности, Помјесне Цркве

Одлуком Свештене општине Свете Горе, вечерас, 27. марта (у Хиландару у 19.00 часова по српском времену), у Протатском храму, свим манастирима, скитовима и келијама, биће служено свеноћно бдење у спомен Светог свештеномученика Харалампија, за поштеду од пандемије корона вируса. За време службе читаће се посебне свештеничке молитве за заустављање заразних болести. У наредним данима ће бити уприличене и литије са чудотворним иконама и светим моштима, које се чувају у храмовима и ризницама светогорских манастира.

Свештеномученик Харалампије се посебно поштује на Светој Гори јер је, по предању, негде у време турске владавине, избавио Светогорце од пошасти куге. У време велике епидемије која је захватила и Свету Гору, монаси су почели да умиру један за другим. Преживели су почели да напуштају манастире спашавајући своје животе. Тада се једном монаху који се управо спремао да напусти Свету Гору, указао старац, рекавши му да не одлази јер је Пресвета Богородица услишила ревносне молитве Светогораца и пребројала њихове кораке у литијама у свим крајевима Њеног Врта. По његовим речима, Она га је послала да заустави смрт. Старац је додао, да ако га монаси послушају, радост ће засијати на њиховим лицима (на грчком: ХАРА – ЛАМПИ, ???? – ?????). Тада је монах схватио да је пред њим Свети Харалампије и одмах је хтео да учини велику метанију пред светитељем. Међутим, Свети Харалампије је ишчезао а зараза је отишла са Свете Горе

Од тада је одређено да се у свим манастирима сваке године служе свеноћна бденија у част Светог Харалампија, на његов спомен 23. фебруара. Такође, свакодневно се на крају свих богослужења на отпусту, међу дневним светитељима који се празнују, помиње и име овога светитеља.

Нека би нас и сада Небеска Заштитница Пресвета Богородица, молитвама Божијег угодника Свештеномученика Харалампија, заједно са нашим даноноћним молитвеницима у духовном утврђењу Свете Горе Атонске, избавила од страдања и заразне болести која је преплавила читав свет.Всю Афонскую ночь на всенощном бдении в память святого Харалампи, покровителя инфекционных заболеваний

27 марта 2020 года в 09:36 | События, Поместные Церкви

Всю Афонскую ночь на всенощном бдении в память святого Харалампи, покровителя инфекционных заболеваний

По решению Святого Причастия Святой Горы вечером в храме Протат, во всех монастырях, скифах и кельях, в храме Протат, 27 марта (в Сербии, в 19 ч. 00 м. По сербскому времени) будет проведена вечерняя вахта, чтобы защитить от пандемии  вирусной короны. Во время службы будут прочитаны специальные молитвы священников, чтобы остановить инфекционные заболевания. В ближайшие дни также будут лития с чудесными иконами и святыми реликвиями, которые хранятся в храмах и сокровищницах монастырей Афона.

Священника Харалампии особенно уважают на Святой Горе, потому что, согласно традиции, когда-то во времена турецкого владычества он избавлял Святые Горы от чумы. Во время великой эпидемии, которая также затронула гору Афон, монахи начали умирать один за другим. Оставшиеся в живых начали покидать монастыри, спасая свои жизни. Затем старому монаху, который собирался покинуть Святую Гору, явился старик и велел ему не уходить, потому что Пресвятая Дева услышала ревностные молитвы Святых Гор и сосчитала их шаги в литий во всех частях Ее Сада. По его словам, она отправила его остановить смерть. Старик добавил, что если монахи подчинятся ему, на их лицах будет сиять радость (по-гречески: ХАРА - ЛАМПИ, ???? - ?????). Тогда монах понял, что святая Харалампия была перед ним, и немедленно захотел сделать великий метан перед святым. Однако святая Харалампия исчезла, и инфекция ушла из Сен-Гора.

С тех пор было установлено, что во всех монастырях в честь святого Харалампи, в его память 23 февраля, проводится всенощное бдение. Кроме того, имя этого святого упоминается ежедневно в конце всех богослужений по прощению, среди ежедневных празднуемых святых.

Даже сейчас Святая Покровительница Пресвятой Девы Марии через молитвы утешителя Бога, Первосвященника Харалампи, вместе с нашими однодневными молитвами в духовном укреплении горы Афон, избавит нас от страданий и заразных болезней, которые наводнили весь мир.